Exhibitions

Vanilla Rush

Salon Laval Nugent – 18.09 – 02.10. 2018. – Zagreb

(Ne)Pristajanje

Magacin u Kraljevića Marka – 16. 05. 2017. – Belgrade

Experiments in Disobedience

KC Grad – 16.05. 2016. – Belgrade

Izdaja koja oslobađa

Na koji način promišljati slobodu u vremenu u kojem je ona pretvorena tek u jedan od reklamnih slogana? Kako govoriti o odgovornosti, kada su taj pojam kidnapovali politički moćnici za potrebe lične/partijske promocije, “očistivši” ga od značenja u svojim besmislenim PR nastupima? To su pitanja koja se neumitno nameću pri prvom susretu sa radovima  Jane Danilović.

Ograničenost se, naime, krije već u opštim mestima, što Danilovićeva precizno uočava. Stoga je ptica kao centralni motiv u ovim radovima tek uslovno simbol slobode. Sloboda i ptica nisu a priori povezani. U tim jatima koje nas preplavljuju sa crteža, slika i kolaža Jane Danilović, slobodu predstavljaju one ptice koje su uspele da se otrgnu nametnutoj mat(r)ici; one koje su istupile iz jata.

To dolazimo do teme kojom se autorka opsesivno bavi u novijim radovima: odnos pojedinca i kolektiva, odnosno utapanje individue u kolektivni identitet. I obratno: suprotstavljanje pojedinca nametnutim normama, nepristajanje na pravila krda ili – iz pozicije tog istog krda – izdaja kolektiva. No, takvo izdajstvo je, kako primećuje pisac Filip David u pismu prijatelju i kolegi Mirku Kovaču, u izvesnim vremenima za časnog čoveka jedino moguće: “Jedino što nam preostaje jeste da postanemo ‘izdajnici’. Izdajnici i protivnici sistema koji priziva rat i glad, gde narodi žive u groznici, hranjeni mržnjom i obmanama, bolesni od manije gonjenja i manije veličine u isti mah. Biti ‘izdajnik’ u takvoj zemlji i takvom sistemu vladavine, najmanje je što može i mora da učini svaki normalan i častan čovek.”

Jana Danilović preispituje mogućnost “izdaje” fantazmagorije kolektiva (nacije,plemena, pa i esnafa) i postavlja pitanje – zašto misliš da imaš pravo da se skrivaš se iza fraze “Svi tako rade”?

Neka se čitalac, međutim, ne zavara.  Ovi radovi nisu nikakav pomodni poziv na revoluciju, bar ne onakvu kakvu priželjkuju online revolucionari, nadajući se da će društveno-političkim radom na socijalnim mrežama pridobiti mase (jata) za svoju političku agendu. Ova izložba prvenstveno provocira pojedinca, stavljajući ga u poziciju da se zapita: da li sam se prepustio inerciji jata?

Nakon iskrenog odgovora, oslobađanje postaje moguće, ali nimalo jednostavno. Baš zato ptice-individue na ovim radovima tako grčevito pokušavaju da se otrgnu od struje koja ih nosi. Ali, i sam pokušaj je korak ka slobodi. Čak i ako se pokušaj ispostavi kao promašaj, optimistično deluju Beketove reči: „Jesi ikad promašio? Nije važno. Pokušaj ponovo. Promaši lepše!“

Dušan Komarčević

#100loudones

Knjižnica za mlade – 11.03. 2016. – Karlovac

#100bučnih –Dokumenti  

Ideja projektačiji je ova izložba produkt, zasniva se na radu na ulici, iako sama izložba nije izložba eksponata ulične umetnosti, već pre izložba dokumenata čija je svrha neka vrsta arhiviranja radova čija je trajnost veoma ograničena, a čije je postojanje vezano za konkretnu lokaciju. Malo više od stotinu različitih crteža i objekata sa motivom ptice postavljeno je u periodu februar-mart 2015. Godine na beogradskim ulicama. Neke su direktno crtane na zidovima,staklima i stepeništima, neke lepljene, a neke su strunama kačene i ostavljane da „lete“, najčešće praćene kratkim porukama i heštegom koji služi kao smernica za dalje online deljenje. Pojedinačne replike koje male šarene ptice vičući u nacrtani megafon izgovarajusu kratki komentari koji se odnose na negovorenje u različitim kontekstima i ne iziskuju nikakva dodatna objašnjenja. Ipak, projekat u celini, pretvoren u dokumentarnu izložbu podleže objašnjavanju.  Ćutanje kao podrazumevani i široko usvojeni model ponašanja činilo se izazovnim poljem za preispitivanje, ali i samopreispitivanje. Društvo u kome živim(o), iako načelno demokratsko, zapravo je u zastrašujućoj meri omeđeno zidovima cenzure i autocenzure na svim nivoima,pa fraza Ćuti i trpi u takvom društvu postaje lajt-motiv i smernica za svako delovanje, podrivajući tako svaku vrstu slobode. Priroda strit art-a,umetničke prakse koja je suštinski neelitistička, javna i subverzivna u odnosu na podrazumevane modele ponašanja,po svojoj definiciji predstavlja najdrastičniji kontrast diktiranoj neslobodi svake vrste.  Stoga je upravo ulica, neizbežna i svakome dostupna, iskorišćena kao umetnički resurs u akciji koji je pre svega lični čin bez pretenzija ili iluzija da će  uticati na društveno ustrojstvo imalo drastičnije nego što će slučajnog prolaznika na trenutak isprovocirati, bilo porukom u kojoj će se prepoznati, ili samo svojom pojavom na mestima koja u korelaciji sa motivom ptice predstavljaju simboličnu poruku.  Na kraju krajeva, društvo i nije ništa drugo nego zbir ličnih činova pojedinaca. Ili pak zbir njihovih odsustava.

 Awake and Sedated

Stara Kapetanija – Zemun

KORA

Mostovi Balkana – Kragujevac

TRI – Danilović / Rupić / Gvojić

The Tube

SKC Kragujevac